Dok hitrim korakom hrlimo kroz dvadeset i prvi vek, ponekad u vrtlogu dnevnih obaveza na trenutak uhvatimo sebe kako su nam misli odlutale i sa nostalgijom se prisetimo vremena kada je život bio jednostavniji.
Ispunjava nas instinktivna čežnja za elementarnim zadovoljstvom – želimo da okusimo nešto sočno i pomirišemo nešto primamljivo.
Nešto kao golicavi miris sveže pečenog domaćeg hleba, miris koji budi čula i pokreće bujicu prijatnih uspomena. Životni miris povezan sa našim najznačajnijim porodičnim i društvenim ritualima. Plemenit miris domaćeg hleba kome nema ravnog.
Međutim, pronaći pravu stvar danas više nije tako lako kao što je nekada bilo...
Pre industrijske revolucije i fabričke proizvodnje kvasca koje su oblikovale savremeno pekarstvo, hleb se u našim zanatskim radnjama proizvodio tradicionalnom metodom kišnjenja ili kišeljenja, u kojoj se pod budnim okom iskusnog zanatlije pripremalo kiselo testo.
Kiselo testo, takođe poznato kao maja, pred-testo ili kvas, se pripremalo biološkim procesom spontane fermentacije od dostupnih sastojaka: mekinja, hmelja, crnog luka, šire (grožđani sok), koprive, nauta, itd. Tada su takođe postojali posebni radnici za pripremu kiselog testa koji su se zvali „majadžije“.
Hleb pripremljen ovakvom metodom je bezuslovno jedinstven - ukusi i arome su na vrhuncu, sredina i kora su bez premca. Takvom hlebu je vreme koje prolazi bilo prijatelj – nasuprot današnjoj beloj vekni, on je iz dana u dan je bivao sve ukusniji i trajao je dok se ne pojede i poslednja mrvica.
Ipak, tradicionalne metode su veoma teško primenljive u modernom pekarstvu, jer zahtevaju dodatno vreme i prostor - koje savremeni pogoni već preopterećeni proizvodnjom širokog kapaciteta jednostavno nemaju na raspolaganju.
Uprkos ograničenjima nametnutim samom prirodom razvoja i napretka, profesionalci koji vode pekarstvo u Srbiji prepoznaju i žele da odgovore na želju potrošača za verodostojnim rustičnim hlebom.
Odgovor na novonastalu potrebu je postao naš zadatak i dali smo se u potragu za tajnom starih majstora sa jednim ciljem na umu - pružiti izvorno aromatično iskustvo i jedinstven doživljaj u jednoj vekni.
Rezultat te potrage je proizvod koji objedinjuje starinu i novinu, tradiciju i današnjicu, zanatstvo i nauku:
Rustiko je komponenta za pekarstvo na bazi aktivnog kiselog testa, namenjena pripremi verodostojnog domaćeg hleba.
Stepen kiselosti u Rustiku je inspirisan Mediteranom i nosi njemu svojstven odnos organskih kiselina u hlebu - blag je, sa umerenom kiselošću i specifičnom aromatičnošću.
Proizvodi se od ciljano probranih kultura mikroflore čije delovanje obezbeđuje kontrolisanu fermentaciju koja se usmerava u željenom pravcu i rezultira dobijanjem jedinstvenih aromatičnih jedinjenja i ujednačenih organoleptičkih karakteristika u ispečenom hlebu.
Hleb umešen sa Rustikom ima nabujalu, softnu i šupjikavu sredinu prošaranu porama nepravilnih oblika, koju sveobuhvata gipka, medeno-bronzana kora. Iz njega se šire aromatični miomirisi koji mame i ističu izvorni ukus ovog slatkoješnog hleba.
Rustiko je osmišljen tako da ima dvostruku namenu - može se koristiti uobičajenom direktnom pekarskom metodom, kao i metodom produžene fermentacije za pripremu sopstvenog kiselog testa ili „maje“. Takođe može koristiti za pripremu beskvasnog hleba, ali i kao organska alternativa poboljšivačima za hleb.
Prateći posip za hlebove pripremljene sa Rustikom je granulasti Deko Grit, koji takođe sadrži sušeno kiselo testo i osim ukusa kori daje izuzetnu hrskavost – hlebna korica slatko pršće pod zubima i zaokružuje užitak u ovom vrsnom hlebu.
Recepte za hlebove pripremljene sa Rustikom - Vizantijski hleb, Grčki hleb „Horiatiko“, Mediteranski hleb i Hajdučki beskvasni hleb možete preuzeti u odeljku Recepti/Kiselo testo ili Recepti/Specijalni hlebovi.
